Vesti

Balkan Refugee Trail - A Pathway for European Solidarity

In August 2016, the lead partners Interkulturelles Zentrum and Asylkoordination Österreich from Austria along with Asylum Protection Center from Serbia, Center for Peace Studies from Croatia, Legis from Macedonia, Greek Council for Refugees from Greece, Legal-informational center for nongovernmental organizations (PIC) from Slovenia, and Hungarian Helsinki Committee from Hungary - have launched the project "Balkan Refugee Trail - A Pathway for European Solidarity." The project was funded by the European Union Europe for Citizens Programme and ran until the end of December 2017.

Background

In 2015, the Balkan route, along with the Mediterranean routes, became the focal point of the refugee movement, especially from the Middle East. More than 850,000 refugees have set off to reach Hungary, Croatia, Slovenia, Austria or Germany via the Balkan states of Macedonia and Serbia, depending on the border policy of the respective states. This massive refugee movement, the so-called "refugee crisis", had a significant impact on the domestic policies of many European states and on the EU as a whole: nationalist forces were strengthening and at the same time the impression of increasingly overburdened politics was emerging. New areas of tension have formed in the relations between the EU states, and existing ones have again come to the fore.

Without the spontaneous support of large sections of civil society - NGOs, initiatives and volunteers - in all countries along the Balkan route and the receiving countries, this situation would have been difficult to master. In many of these countries, civil society engagement has become a form of active solidarity, while solidarity and supportive cooperation has been lacking at EU member state level.

The aim of the project was to use these experiences at the level of civil society and to contribute to the formation of European solidarity that meets the current social challenges, seeks cooperative solutions and puts Europe's common future at the center of its efforts.

Central issues of the project were:

• How can national and cross-border solidarity experiences at civil society level contribute to the emergence of European solidarity?
• How can such solidarity strengthen potential of democracy/policy in our societies and at a pan-European level?
• What support does civil society need in order to maintain and expand engagement in this context?

Project activities:

• Networking and country research in all seven project partner countries (Hungary, Macedonia, Serbia, Croatia, Slovenia, Greece and Austria);
• Conferences to bring together the results of each country work, to discuss a concept of "European solidarity" and to coordinate the planning and implementation of joint local activities in the respective partner countries;
• Implementation of jointly planned local activities in all local partners’ countries;
• Joint project conclusion (Symposium) in Vienna to discuss project results together with relevant stakeholders and civil society and subsequent dissemination of these results.

Useful links:

-          Europe for citizens programme - https://eacea.ec.europa.eu/europe-for-citizens_en 

-          EU Delegation in Serbia - http://europa.rs/ 

-          Asylum Protection Center/Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA - http://www.azilsrbija.rs 

-          News about the project activities:

• http://www.apc-cza.org/en/component/content/article/8-vesti/1142-what-holds-the-future-for-europe-s-migration-and-asylum-sharing-best-knowledge-and-eu-practice-on-integration-of-migrants-and-existing-challenges-in-balkan-countries-through-italian-and-austrian-models-and-best-practices.html 
• http://www.apc-cza.org/en/component/content/article/8-vesti/1220-skup-u-becu-izbeglicka-ruta-preko-balkana-i-dalje-funkcionise.html 
• http://www.apc-cza.org/en/component/content/article/8-vesti/1261-panel-diskusija-solidarnost-kao-funkcionalna-sila-demokratije.html 
• http://www.apc-cza.org/en/component/content/article/8-vesti/1239-apc-na-medunarodnoj-konferenciji-u-becu-pod-nazivom-balkanska-izbeglicka-ruta-put-ka-evropskoj-solidarnosti.html 

Balkan Refugee Trail

Protecting the rights of refugees in Visegrad countries ENG

Protecting the rights of refugees in Visegrad countries SRB

Protecting the rights of refugees in Visegrad countries HUN

Protecting the rights of refugees in Visegrad countries ALB

U okviru projekta V4 i Zapadni Balkan “Razmena znanja i iskustva u azilu“ finansiranog od strane Medjunarodnog Visegrad Fonda i Ministrarstva spoljnih poslova Koreje, koji Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila sprovodi u partnerstvu sa Mađarskim helinškim komitetom iz Mađarske, Ligom za ljudska prava iz Slovačke, Organizacijom za pomoć izbeglicama iz Češke, Helsinškim odborom za ljudska prava iz Poljske, Makedonskim udruženjem mladih pravnika iz Makedonije i Programom građanskih prava sa Kosova od 29. do 30. septembra 2015. godine održana je studijska poseta Mađarskoj.

Prvog dana studijske posete odrzane je okrugli sto „Izveštaji o sistemima azila u zemljama regiona“ na kojem su organizacije sa Kosova, Makedonije, Srbije i Madjarske razmenile najnovija dešavanja u oblasti azila i migracija u njihovim zemljama. Uzimajući u obzir restriktivne mere i izmene zakona u oblasti azila koje je madjarska vlada donela tokom septembra 2015. godine, učesnici sa Zapadnog Balkana su bili u mogućnosti da razmene iskustva i mišljenja o daljoj situaciji i efektima takvih mera na zemlje regiona. Takodje razgovarano je i sa volonterima koji su tokom najvećeg talasa izbegličke krize u Mađarskoj radili sa izbeglicama oko železničke stanice Keleti u Budimpeški kao i na srpsko-mađarskoj granici, kao i kulturnim medijatorima-izbeglicama koji pomažu pri prvobitnom prihvatu izbeglica i njihovoj daljoj integraciji.

Drugog dana studijske posete partner iz Mađarske, Mađarski helsinški komitet, je organizovao posetu centru za azil Biske, gde su predstavnici organizacija Zapadnog Balkana razgovarali sa socijalnom radnicom zaduženom za pitanja integracije, sa uprvom centra, samim tražiocima azila i bili u mogućnosti da obiđu prostorije centra koje koriste azilanti za zajedničke aktivnosti.

Fotografije sa studijske posete možete pogledati OVDE

U okviru projekta V4 i Zapadni Balkan “Razmena znanja i iskustava u azilu“ finansiranog od strane Medjunarodnog Visegrad Fonda i Ministrarstva spoljnih poslova Koreje koji Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila sprovodi u partnerstvu sa Mađarskim helinškim komitetom iz Mađarske, Ligom za ljudska prava iz Slovačke, Organizacijom za pomoć izbeglicama iz Češke, Helsinškim odborom za ljudska prava iz Poljske, Makedonskim udruženjem mladih pravnika iz Makedonije i Programom građanskih prava 23. maja 2016. godine održana je završna konferencija u Beogradu.

Na konferenciju su predstavnici organizacija uključenih u projekat razmenili najnovije informacije i dešavanja u njihovim zemljama, naveli izmene u politikama njihovih zemlja prema pitanjima izbeglica i azilanata u prethodnom periodu. Takodje razgovaralo se o neophodnoj daljoj saradnji na pitanjima azila i migracija jer kako se i pokazalo tokom sprodjenja samog projekta ovo pitanje je regionalnog i međunarodnog karaktera i pravi način za adresiranje ovog problema je zajednička saradnja i razmena iskustava i najboljih praksi.

Fotografije sa konferencije možete pogledati OVDE

U okviru projekta V4 i Zapadni Balkan- razmena znanja i iskustva u azilu koji Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila sprovodi u partnerstvu sa Mađarskim helinškim komitetom iz Mađarske, Ligom za ljudska prava iz Slovačke, Organizacijom za pomoć izbeglicama iz Češke, Helsinškim odborom za ljudska prava iz Poljske, Makedonskim udruženjem mladih pravnika iz Makedonije i Programom građanskih prava sa Kosova od 3. do 4. decembra 2015. godine održana je studijska poseta Poljskoj. Prvog dana studijske posete organizovane su posete poljskim državnim institucijama koje su uključene u azilnu proceduru. Prva poseta bila je Kancelariji za strance u kojima su kratke prezentacije održali predstavnici odeljenja za azilnu proceduru i odeljenja za socijalnu pomoć. Nakon posete Kancelariji za strance, studijska poseta je nastavljena odlaskom u Prihvatni centar za lica koja su tražila azil u Poljskoj koji se nalazi u mestu Podkova Lešna, nedaleko od Varšave. Upravnica Prihvatnog centra je učesnicima studijske posete pokazala centar, smeštajne kapacitete i pomoćne prostorije i održala kratko predavanje o radu Prihvatnih centara i smeštajnih centara za lica koja su tražila azil u Poljskoj. Prvi dan studijske posete okončan je posetom Centru za pomoć porodici gde su se učesnicima studijske posete obratile socijalne radnice odeljenja za Društvenu integraciju. Na sastanku je učesnicima studijske posete bio prezentovan plan integracije lica koja su dobila azil u Poljskoj.

Drugog dana studijske posete održan je javna debata na temu „Odgovor na izbegličku krizu- perspektive Višegrad grupe i zemalja zapadnog Balkana“. Na debatisu govorili predstavnici nevladinih organizacija iz Srbije, Makednije i Kosova o svojim iskustvima i iskustvima njihovih država sa izbegličkom krizom 2015. godine. Nakon predavanja predstavnika nevladinih organizacija sa zapadnog Balkana, predstavnici poljskih nevladinih organizacija su govorili o stavu zemalja Višegrad grupe prema migracijama.



Vise fotografija možete pogledati na u GALERIJI

IZVOR: RTS 19.06.2015.

Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila kaže za RTS da zid koji Mađarska planira da podigne na granici sa Srbijom ne može da zaustavi migrante. Cene krijumčarenja će postati još više, a azilanti će potražiti alterantivne puteve koji vode ka Zapadnoj Evropi, ukazuje Đurović.

Radoš Đurović je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da ukoliko se podigne zid na mađarsko-srpskoj granici kriza sa nadolazećim migrantima može postati još veća.

Sve više azilanata će čekati da pređe granicu i sasvim je izvesno da će se izbeglice iz Iraka, Sirije i Avganistana sve duže zadržavati u našoj zemlji, ukazuje Đurović.

Napominje da će eventualni zid naterati migrante da do Mađarske stignu preko Hrvatske ili Rumunije, i podseća da dve najmlađe članice EU još uvek nisu punopravne članice Šengena.

U okviru projekta V4 i Zapadni Balkan - razmena znanja i iskustva u azilu koji Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila sprovodi u partnerstvu sa Mađarskim helinškim komitetom iz Mađarske, Ligom za ljudska prava iz Slovačke, Organizacijom za pomoć izbeglicama iz Češke, Helsinškim odborom za ljudska prava iz Poljske, Makedonskim udruženjem mladih pravnika iz Makedonije i Programom građanskih prava sa Kosova, 18. i 19. juna 2015. godine je u Makedoniji održan trening o zagovaranju i lobiranju za prava tražilaca azila.

Eksperti: Zuzana Stevulova (Liga za ljudska prava - Slovačke), Zoltan Somogyvari (Mađarski helsinški komitet), Jacek Bialas (Helsinški odbor za ljudska prava - Poljska) i Eva Hola (Organizacija za pomoć izbeglicama - Češka) su na dvodnevnom trening programu prezentovali teorijska znanja vezana za zagovaranje i lobiranje za prava tražilaca azila i izbeglica ali i predstavili praktične primere na koji način organizacije u Slovačkoj, Poljskoj, Češkoj i Mađarskoj kreiraju kampanje i zagovaraju za pravičnije i efikasnije sisteme azila.

Više fotografija možete pogledati OVDE

Tokom posete je održana i dodela nagrada za najbolju novinarsku istraživačku priču o tražiocima azila i migrantima u Makedoniji za 2014. godinu. Mediji kao jedan od kanala za zagovaranje i promovisanje prava tražilaca azila su takođe obrađeni u okviru trening programa.

U okviru projekta V4 i Zapadni Balkan- razmena znanja i iskustva u azilu koji Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila sprovodi u partnerstvu sa Mađarskim helinškim komitetom iz Mađarske, Ligom za ljudska prava iz Slovačke, Organizacijom za pomoć izbeglicama iz Češke, Helsinškim odborom za ljudska prava iz Poljske, Makedonskim udruženjem mladih pravnika iz Makedonije i Programom građanskih prava sa Kosova , 14. i 15. maja 2015. godine održana je studijska poseta predstavnika organizacija iz Srbije, Makedonije i Kosova kolegama iz Lige za ljudska prava Slovačke.

Više fotografija možete pogledati OVDE

Kako se zemlje Zapadnog Balkana suočavaju sa sve većim brojem tražilaca azila i koji su izazovi i teškoće u sistemima azila u zemljama regiona? Iskustva i želja da se iznađu najbolja rešenja za problem sa kojim se suočavaju zemlje regiona okupili su na zajedničkom projektu „V4 i Zapadni Balkan - razmena znanja i iskustava u azilu“ koji Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA sprovodi zajedno sa Mađarskim Helinškim komitetom, Ligom za ljudska prava iz Slovačke, Organizacijom za pomoć izbeglicama iz Češke, Helsinškom fondacijom za ljudska prava iz Poljske, Programom građanskih prava Kosova i Udruženjem mladih pravnika iz Makedonije. Njihov cilj je razmena praksi, iskustava i znanja u oblasti azila. Ovaj projekat je podržan od strane Međunarodnog Višegrad Fonda (IVF) i Ministarstva spoljnih poslova Republike Koreje.

Predstavnici ovih organizacija su u sredu 28.januara 2015.godine na konferenciji za štampu upoznali javnost sa sistemom azila u zemljama regiona, sličnostima i razlikama, brojem tražilaca azila, smeštajnim kapacitetima, položajem u kome se nalaze, reagovanjima države na ovaj problem i mogućim rešenjima da ovaj problem ne krimunalizuje sredine u kojima ovi ljudi bežeći od rata, nasilja i bede, traže spas. Tema konferencije za štampu bio je i fenomen evropskih izbeglica u Evropi koji su se pojavili usled sukoba u Ukraini.

Govonici:

Radoš Đurović- izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA
Irena Zdravkova – pravnik Makedonskog udruženja mladih pravnika (Macedonian Young Lawers Association)
Grusa Matevizc – pravnik Mađarskog helsinškog komiteta (Hungarian Helsinki Committee)
Marta Szczepanik – pravnik Helsinške fondacije za ljudska prava Poljske (Helsinki Foundation for Human Rights)

Migranti koji se skrivaju po napuštenim objektima u okolini Subotice ne žele da traže azil u našoj zemlji, što to ne treba da bude prepreka da im Srbija omogući prava koja im po azilu pripadaju, što trenutno nije slučaj, rečeno je 30.01.2015. godine na tribini o problemima migranata.

Tribina je održana u organizaciji Inicijative mladih za ljudska prava u Subotici, koja je bila posvećena problemu migranata sa Bliskog i Dalekog istoka koji se skrivaju u Subotici u nameri da u pogodnom momentu pređu granicu s Mađarskom, uđu u Šengensku zonu i tamo zatraže azil.

Član Gradskog veća Subotice zadužen za socijalna pitanja, Milimir Vujadinović, ponovio je da su mogućnosti lokalne samouprave po pitanju problema migranata ograničene.

On je podsetio da je u Subotici otvoreno prihvatilište za smeštanje dece i omladine migranata, kroz koje je za godinu dana prošlo 30-ak korisnika, ali da su im po pitanju odraslih "ruke vezane", odnosno to je pitanje za državne organe kojima je lokalna samouprava partner.

"Kroz takvu saradnju u nekoliko navrata tokom perioda niskih temperatura omogućili transport za više desetina migranata u centre za njihov prihvat", rekao je Vujadinović i dodao posebno izdvojio situaciju kada je 19-oro dece zatečeno u blizini graničnog prelaza Kelebija.

U okviru projekta “V4 i zapadni Balkan – Razmena znanja iskustva u azilu” finansiranog od strane Medjunarodnog Višegrad Fonda (IVF) i Ministarstva spoljnih poslova Republike Koreje 12. i 13. marta 2015. godine u Beogradu je održan dvodnevni trening EU standardi, procedure i prakse u oblasti azila i sudska praksa Evropskog suda za ljudska prava u predmetima azila.

Na treningu su predavali eksperti u oblasti azila koji neposredno rade u azilu u Slovačkoj, Mađarskoj, Poljskoj i Češkoj, predstavljajući konkretne primere dobre prakse u svojim zemljama kao i procedure pred Evropskim sudom za ljudska prava u oblasti azila.

Projekat “V4 i zapadni Balkan – Razmena znanja iskustva u azilu” sprovodi Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA u partnerstvu sa Mađarskim Helsinškim odborom (Mađarska), Ligom za ljudska prava (Slovačka), Organizacijom za pomoć izbeglicama (Česka), Helsinškom fondacijom za ljudska prava (Poljska), Udruženjem mladih pravnika (Makedonija) i Programom građanskih prava (Kosovo).

Fotografije sa treninga možete pogledati OVDE

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA je nevladina, nezavisna i neprofitna, ali profesionalna i kvalifikovana organizacija koja pruža pravnu, psihosocijalnu i drugu podršku i zaštitu tražiocima, izbeglim, raseljenim licima i svim drugim licima koja su u nevolji migrirala, aktivno radi na usavršavanju koncepta i sistema azila u Srbiji, suzbijanju predsrasuda i ksenofobije, približavanju pitanja i problema azila i izbeglištva užoj i široj javnosti u Srbiji.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je udruženje koje pruža pravnu i psihosocijalnu podršku tražiocima azila, licima koja su dobila zaštitu Republike Srbije i licima i svim drugim licima koja su u nevolji migrirala. APC/CZA radi na unapređivanju azilnih instituta i samog azilnog i izbegličkog prava u Srbiji, a sve sa ciljem unapređivanja srpskog društva u civilizacijskom, moralnom i pravnom pogledu.

Rad organizacije odlikuje redovna prisutnost na terenu, nedeljne aktivnosti u centrima za azilante u Bogovađi i Banji Koviljači kao i Zavodu za vaspitanje dece i omladine Beograd, Prihvatilištu za strance u Padinskoj Skeli, u Subotici i na drugim mestima gde se tražioci azila i iregularni migranti nalaze u Srbiji. APC/CZA kontinuirano posreduje u komunikaciji između tražilaca azila, građana i predstavnika lokalnih sredina u kojima žive tražioci azila i drugi migranti.

APC/CZA je član ECRE-a (European Council on Refugees and Exiles), panevropske alijanse nevladinih organizacija za pružanje pomoći izbeglicama i tražiociocima azila. Značaj APC/CZA kao autoriteta u pravnoj zaštiti tražilaca azila i u funkcionisanju azilnog sistema i pružanju pravne i druge zaštite tražiocima azila u Srbiji je izričito prepoznat u Strategiji Vlade RS za upravljanje migracijama iz 2009. godine (Sl. Glasnik no. 59/2009). Od početka azilnog sistema (2008) do danas, APC/CZA je savetovao više od 80 procenata svih tražilaca azila i pravno zastupao sve tražioce azila koji su dobili bilo koju zaštitu u Republici Srbiji, formirajući do 2012. godine celokupnu praksu azilnog upravnog i sudskog postupka i sistema u Srbiji.

IZVOR: B 92 05.02.2015.

Veliki broj ilegalnih migranata koji u Mađarsku dolaze s Kosova preko granice sa Srbijom mogao bi da bude rešen ogradom ispred pograničnog mesta Ašotaloma.

To je ideja gradonačelnika Lasla Toročkaja, koji smatra da bi na taj način mesto moglo da se odbrani od povećanog priliva azilanata.

Šume oko Ašotaloma postale su veoma popularno tranzitno mesto za migrante, uglavnom s Kosova, koji nastoje da dođu do Nemačke i drugih mesta u Zapadnoj Evropi.

Toročkaj je na svojoj stranici na Fejsbuku objavio da Mađarska, novcem iz evropskih fondova, treba da napravi ogradu kako bi zaštitila svoju granicu.

Prema njegovim rečima, na hiljade migranata, koji nisu državljani EU, svakodnevno ulazi u njegov grad. Većina traži azil, predaju se policiji, a zatim ih odvode u obližnji Segedin na dalji postupak.

Mađarske vlasti su saopštile da su samo od početka 2015. godine primile skoro 13 000 zahteva za azil, u odnosu na 43 000, koliko je bilo ukupno u 2014. godini.

Evropska unija beleži nagli porast broja kosovskih građana koji nelegalnim putem ulaze u zemlje ovog bloka, a najviše u Mađarsku, gde je u januaru 2015. godine čak 10 000 njih podnelo zahtev za azil, u poređenju sa 6 000, koliko ih je u toj zemlji tražilo azil tokom čitave 2013. godine.

To je usledilo nakon što su ublaženi putni propisi kojima se građanima Kosova omogućuje da dođu do granica EU preko Srbije, u trenutku kada se na Kosovu u sred političkog meteža održavaju ulični protesti, usled siromaštva, velike nezaposlenost i korupcije koja slabi ekonomiju, navodi britanska agencija.

Visoki komesarijat UN za izbeglice je saopštio da je na stotine kosovskih građana ušlo u Mađarsku i podnelo zahtev za azil u prvih osam meseci 2014. godine, a taj broj je naglo porastao na 21 000 od septembra do decembra 2014.godine.

"Obišli smo nekoliko prijemnih centara u protekle dve nedelje i većina kosovskih građana sa kojima smo razgovarali kažu da su došli zbog krajnjeg siromaštva i potpunog odsustva perspektive", rekao je Erno Simon, portparol agencije UN za izbeglice u Budimpešti.

U proteklih nekoliko dana je viđeno kako se veliki broj ljudi noću ukrcava u autobuse iz Prištine za Beograd, na putu ka Mađarskoj, navodi Rojters.